"On govori o našoj radosti, našem strahu i našim željama. Ples govori o nedodirljivom, a, ipak, otkriva nečije stanje uma, narav i karakter ljudi", navodi ovaj poznati svetski prizanti koreograf u svojoj poruci.
"Poput mnogih kultura u svetu, stanovnici Tajvana plešu u krugu. Njihovi preci verovali su da krug odvraća zlo. Povezanih ruku, oni međusobno dele toplinu i kreću se u zajedničkim damarima. Ples zbližava ljude", podseća on.
Prema rečima Lin Hvai-mina, i ples se događa u tački nestanka. Pokreti nestaju kako nastanu, ples postoji samo u tom prolaznom trenu.
"Ples je dragocen. On je metafora samog života", ističe tajvanski umetnik.
On je ocenio u svojoj poruci, koju povodom međunarodnog Dana igre upućuje izabrani umetnik i koje je prosledilo Udruženje baletskih umetnika Srbije, da u ovom digitalnom dobu slike pokreta imaju milione oblika da su one fascinantne, ali da one nikada ne mogu zameniti ples, jer slike ne dišu i ples je slavljenje života.
"Dođite, isključite televizore, isključite kompjutere i dođite da plešete. Izrazite se kroz taj božanski i dostojanstveni instrument, kakav je naše telo. Dođite da plešete i pridružite se ljudima u talasima damara. Uhvatite taj dragoceni i prolazni tren. Dođite da slavite život plesom", poručuje Lin Hvai-min.
Ovaj priznati umetnik često crpi inspiraciju iz tradicionalne azijske kulture i estetike da bi stvarao originalna dela sa modernim prizvukom, koja su učinila da mu Dance Europe oda priznanje rečima: "Nijedna trupa u svetu ne pleše kao 'Klaud Gejt'. Ona predstavlja osoben i zreo kineski koreografski jezik. Važnost ove evolucije azijskog plesa može se po značaju meriti sa uticajem Forsajtovog Frankfurtskog baleta na evropski klasični balet."
Među mnogobrojnim priznanjima koja je Lin Hvai-min dobio, nalaze se i počasni doktorati sa šest univerziteta u Tajvanu i Hong Kongu, zatim Tajvanska nacionalna nagrada za umetnost, treća nagrada Džon D. Rokfeler, nagrada za najboljeg koreografa na Plesnom bijenalu u Lionu i Orden viteza umetnosti i književnosti francuskog ministarstva kulture.
Godine 2005. časopis"Tajm", svrstao ga je među "azijske heroje".
Povodom međunarodnog Dana igre, Udruženje baletskih umetnika Srbije svake godine šalje poruku domaćeg eminentnog umetnika iz oblasti plesnog stvaralaštva. Na ovaj način, Udruženje baletskih umetnika Srbije želi da doprinese afirmaciji domaćeg plesnog stvaralaštva, a ujedno i da podseti na to da se ove, 2013. godine, navršava 90 godina postojanja Beogradskog baleta.
Godine 1923. 19. marta izveden je balet "Šeherezada" Nikolaja Rimskog-Korsakova, prva baletska premijera Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, čijem je ostvarenju presudno doprinela ruska primabalerina Jelena Poljakova.
Njenim zalaganjem i neprolaznošću njenog umetničkog dela, utrt je put razvoju svega onoga što se, od perioda između dva svetska rata, pa sve do današnjih dana, naziva baletskom umetnošću u Srbiji.
Autorka ovogodišnje srpske poruke posvećene međunarodnom Danu igre, kako se navodi u saopštenju UBUS-a, jeste balerina, koreograf, profesorka baleta, predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije u periodu od 2004-2012. godine i dobitnica Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije Sonja Lapatanov.
Ona je poručila da je igra jezik koji nam je urođen i koji drema u svakome od nas.
"Svaki pojedinac može da je probudi u sebi i tako je iskusi, kao način izražavanja vlastitim telom, na sebi svojstven način, a da ga, pri tome, svako ljudsko biće razume", navodi se u srpskoj poslanici.
-TANJUG
